Aditivi – dodaci životnim namirnicama

Dodaci životnim namirnicama su "prirodne ili hemijske supstance koje se dodaju namirnicama za postizanje određenog kvaliteta, trajnosti, izgleda ili specifičnih osobina."

Kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača od štetnih efekata dodatih supstanci u namirnicama, članice EU su se dogovorile da se kreira lista svih pouzdanih, a time i dozvoljenih aditiva, i da se pojedinačnim supstancama daju brojevi. Ovi "E-brojevi" (ustvari EU-brojevi) namenjeni su pre svega pojednostavljivanju trgovine između članica Evroprske zajednice, dok je informisanje potrošača njihov sporedni efekat.

Navedeni cilj kome se teži, u vezi sa navedenom listom dozvoljenih aditiva, jeste već pomenuta zaštita potrošača. Da bi neka supstanca mogla da bude uvrštena na tu listu, najpre mora da prođe brojne testove, kako bi potom bila proglašena toksični neškodljivom. U dozvoljenoj dozi ona ne sme da dovede do znakova trovanja, poremećaja plodnosti, stvaranja raka, telesnih abnormalnosti i poremećaja u trudnoći.

Postavlja se pitanje – da li je ovim "merama opreza oko naših namirnica", kako se tvrdi od strane zvaničnika, naša ishrana zaista postala zdravija i bez rizika?

Kod bližeg posmatranja zakonski regulisane "pozitivne liste", tj. svih "dozvoljenih" aditiva, uviđaju se različiti aspekti tog rešenja, koji nisu baš uvek pozitivni.

S jedne strane, smanjuje se rizik od trovanja nekom namirnicom i u širem smislu od oboljenja, a postoje i mnogobrojne mogućnosti da se namirnice sačuvaju od kvarenja. Na drugoj strani, sve više se oseća i sumnja da su se ovim zakonskim rešenjem širom otvorila vrata trgovački orijentisanim manipulacijama našom hranom. Prehrambena industrija je moćna industrijska grana, sa milijardama profita, i širom sveta je zauzeta time da našu hranu uz pomoć "dozvoljenih" dodataka učini još boljom, dugotrajnijom, obojenijom, mirisnijom. Drastično udaljavanje kvaliteta takvih namirnica od njihovog prirodnog stanja, za proizvođače je od drugorazrednog značaja, sve dok se roba dobro prodaje. To se ne odnosi samo na velike proizvođače. Danas svaki mali, pa i najmanji proizvođač (pekar, mesar, poslastičar...) dobija od hemijske industrije širok izbor supstanci, a uz to i besplatni know how (kako da ih upotrebi), kako bi svoju robu u potpunosti dozvoljeno "poboljšao" i time bio konkurentan na tržištu.

Potrošač o čijoj se zaštiti u početku radilo, nalazi se u vrtlogu nepreglednih ali "dozvoljenih" manipulacija svoje svakodnevne hrane, čemu se uopšte ne može odupreti.

U sledećoj tabeli prikazaćemo približnu godišnju potrošnju aditiva u nekadašnjoj SR Nemačkoj, u toku 1981. godine. Podaci se baziraju na izveštaju hemijske kompanije Coechst. Može se sa sigurnošću pretpostaviti da je današnja situacija još drastičnija. Devedesetih godina nije bilo dostupnih zvaničnih izveštaja na ovu temu. U ovom izveštaju se navodi da je tada prosečan građanin Nemačke na godišnjem nivou konzumirao nekoliko desetina kilograma aditiva?! (Podaci su preuzeti iz knjige dr Petera Šumahera – Peter Schumacher: Biophysikalische therapie der Allergien). U našoj zemlji za sada ne postoji adekvatna statistika na ovu temu.

Godišnja potrošnja dodataka životnim namirnicima
– Savezna Republika Nemačka (1981. godina)
Boje 325 tona
Konzervansi 2.300 tona
Emulgatori 15.870 tona
Zaslađivači 1.300 tona
Zgušnjivači 15.700 tona
Kiseline 44.600 tona
Pojačivači ukusa 13.380 tona

Za osobe sklone alergijama ove činjenice imaju veoma važan značaj. Mnoge E-supstance, koje su pridodate na listu dozvoljenih, pokazale su se doduše toksikološki neškodljivim, ali su se takođe pokazale i kao značajni potencijalni alergeni. Pri njihovom unošenju mogu nastupiti prave alergijske i pseudo-alergijske reakcije ("pseudo-alergije" se definišu kao "prekomerna reakcija organizma koja nastupa tek nakon uzimanja određene količine neke supstance"; ona je dakle kvantitativni fenomen, za razliku od "pravih alergena", koji mogu izazvati prekomernu reakciju organizma nezavisno od količine).

Pseudo-alergije na dodatke namirnicama u smislu navedene definicije veoma su značajne, prvenstveno zbog toga što ista E-supstanca može da se unese u toku dana kroz različite namirnice. Razlika između pseudo i pravih alergija, doduše stvara jasniju predstavu reakcije organizma, ali nema neki praktični značaj. Granice su klizave, a dijagnoza i terapija slede isti postupak.

Od novijih podataka zanimljivo je napomenuti još i to da u našem okruženju cirkuliše preko 80.000 hemikalija i da ih mi većim delom unosimo u sebe putem hrane. Svetska zdravstvena organizacija iznosi podatke da čovek godišnje konzumira 4,5 l pesticida i 5 kg aditiva, dok se godišnje registruje više od 30 miliona slučajeva trovanja pesticidima. Zanimljivo je u tom pogledu uporediti već pomenute podatke iz SR Nemačke za 1981. godinu i skorašnje diskutabilne podatke Svetske zdravstvene organizacije. S obzirom na način ishrane današnje populacije sa sigurnošću se može pretpostaviti da prosečna osoba godišnje konzumira znatno više od 5 kg aditiva.

U našoj ordinaciji se sprovodi testiranje i terapijsko otklanjanje intolerancija na sledeće aditive:

Aditivi – dodaci hrani

Ova lista sadrži 254 registrovana aditiva hrane.

ANTIOKSIDANSI

Sprečavaju da kiseonik iz vazduha reaguje sa masnim sastojcima hrane, pa tako usporavaju kvarenje hrane. Stavljaju se u sve jestive masnoće, proizvode od krompira, grickalice, supe, začine, marcipan, nugat i proizvode od kikirikija.

Antioksidansi 1
 E 320 BHA = butilizovan hidroksianizol
E 321 BHT = butilizovan hidroksitoluen
E 1102 glukoza oksidanaza 		Antioksidansi 2
E 310 propil galat
E 311 okti galat
E 312 dodecil galat
Antioksidansi 3
E 306 tokoferol = vitamin E
E 307 alfa tokoferol
E 307 gama tokoferol
E 309 delta tokoferol 		Antioksidansi 4
 E 300 L-askorbinska kiselina = vitamin C
E 301 Na L-askorbat
E 302 Ca L-askorbat
E 304 6-palmitoleik vit. C

AROMATICI

Pojačavaju ukus namirnica. Teraju ljude da više jedu. Koriste se u sušenim, zaleđenim ili termički obrađenim proizvodima. Najpoznatiji je glutamat iz biozačina (Vegeta, Začin C ...) koji izaziva glavobolje, to jest "sindrom kineskog restorana", zbog velikih količina glutamata u tim jelima.

Aromatici 1
 E 621 mono Na L-glutamat
E 622 mono K L-glutamat
E 623 Ca di-L-glutamat
E 624 mono amonijum L-glutamat
E 625 Mg di-L-glutamat 		Aromatici 2
E 620 L-glutaminska kiselina
E 626 gvanilična kiselina
E 627 di-Na-gvanilat
E 628 di-K-gvanilat
Aromatici 3
E 630 inozinska kiselina
E 631 di-Na-inozinat
E 632 di-K-inozinat
E 633 di-Ca-inozinat 		Aromatici 4
E 634 Ca-5-ribonukleotid
E 635 di-Na-5-ribonukleotid
E 636 maltol E 637 etil maltol

EMULGATORI

Povezuju vodene i masne sastojke hrane u emulziju. Koriste se u hlebovima, pecivu, kolačima, testeninama, grickalicama, supama, sosovima, desertima i margarinu.

Emulgatori 1
E 322 lecitin
E 422 amonijum fodfatid glicerol sirćetna kiselina
E 470 Na-K-Ca-soli masnih kiselina (magnezijum stearat)
E 624 mono amonijum L-glutamat
E 625 Mg di-L-glutamat 		Emulgatori 2
E 471 mono-di-gliceridi jestivih masnih kiselina
E 472 a sirćetni estri glicerol sirćetne kiseline
E 472 b estri mlečne kiseline
E 472 c limunski estri glicerola
E 472 d tartarični estri glicerola
E 472 e diacetil tartarični estri glicerola
E 472 f sirćetni estri glicerola
Emulgatori 3
E 473 ester šećera
E 474 gliceridi šećera
E 475 poliglicerinski extri masnih kiselina 		Emulgatori 4
E 491 sorbitan-monostrearat
E 492 sorbitan-stearat
E 493 sorbiton-monolaurat
E 494 sorbitan-monooleat
E 495 sorbitan-monopalmitat

BOJE

Služe da namirnice lepše izgledaju, otvaraju apetit. Koriste se u slatkišima, proizvodima od ribe, džemovima sa zaslađivačem, margarinu, sirevima i u kandiranom voću.

Žuta boja
 E 100 kurkumin (turmerik)
E 102 tartrazin
E 104 kinozin žuta
E 160 a karoten
E 161 a flavoksantin
E 161 b lutein
E 161 c kriptoksantin
E 161 e violaksantin 		Narandžasta boja
E 160 d likopen
E 160 e apo-8-karotinal
E 160 f apo-8-karoten kiseli etil ester
E 161 d rubiksantin
E 161 g kantaksantin

Braon boja
E 150 karamel
Crvena boja
E 110 žuta boja zalaska sunca
E 120 kohinealna (karmini)
E 122 azoburin
E 123 amarat
E 124 ponceau (ponso)
E 127 eritrozin
E 129 aluro crvena
E 161 f rodoksantin
E 162 betanin
E 180 rubin pigment BK 		Plava boja
E 131 patent plava
E 132 indigotin 1

Zlatna / srebrna boja
E 173 aluminijum
E 174 srebro
E 175 zlato

Bela boja
E 170 Ca karbonat
E 171 titanijum dioksid
Zelena boja
E 140 hlorofil a + b
E 141 jedinjenje hlorofil - bakar
E 142 sjajna, kisela zelena 		Crna boja
E 151 sjajna, crna BN
E 153 ugljeno crna
E 579 gvožđe-glukomat
E 585 gvožđe-laktat
Mešavina boja
E 101 laktoflavin
E 101 a riboflavin-5-fosfat
E 154 braon FK
E 155 braon HTK
E 160 c kapsantin, kapsorubin
E 172 oksid gvožđa
E 900 dimetilpolisilaksan 		 

 

KONZERVANSI

Produžavaju trajanje namirnica tako što sprečavaju razvoj bakterija. Dozvoljeni su u proizvodima od ribe, hlebu, kolačima, testeninama, sosovima, masnoćama, čipsu i mesnim prerađevinama.

Konzervansi 1
E 160 b borat
E 200 sorbinska kiselina
E 201 Na sorbat
E 202 K sorbat
E 203 Ca sorbat 		Konzervansi 2
E 210 benzoična kiselina
E 211 Na benzoat
E 212 K benzonat
E 213 Ca benzoat
Konzervansi 3
E 214 etil ester PHB
E 215 etil ester PHB-Na so
E 216 propil ester PHB
E 217 propil ester PHB -Na so
E 218 metil ester PHB
E 219 metil ester PHB-Na so 		Konzervansi 4
E 220 sumpor dioksid
E 221 Na sulfat
E 222 Na-hidrogen sulfit
E 223 Na disulfit
E 224 k-disulfit
Konzervansi 5
E 226 Ca-disulfit
E 227 Ca-hidrogen sulfit
E 228 K-hidrogen sulfit
E 230 bifenil
E 231 ortofenil fenol 		Konzervansi 6
E 232 Na-ortofenil fenolat
E 233 tlabendazol
E 234 nizin
E 235 natamicin
Konzervansi 7
E 236 mravlja kiselina
E 237 Na-formitat
E 238 Ca-formitat
E 239 heksametil entetramin 		Konzervansi 8
E 242 dimetil dikarbonat
E 249 K nitrit
E 250 Na nitrit
E 251 Na nitrat
E 252 K nitrat
Konzervansi 9
E 280 propjonična kiselina
E 281 Na propjonat
E 282 Ca propjonat
E 283 K propjonat 		Konzervansi 10
 E 290 ugljen dioksid
E 629 Ca gvanilat
E 925 hlor
E 926 hlor dioksin
E 1105 lizozim

 

KISELINE

Kontrolišu kiseli ukus namirnica. Dozvoljene su u svim vrstama namirnica.

Kiseline 1
E 260 sirćetna kiselina
E 261 K acenat
E 262 Na diacetat
E 263 Ca acetat
E 203 Ca sorbat 		Kiseline 2
E 270 mlečna kiselina
E 296 malična kiselina
E 297 fumarična kiselina
E 325 Na laktat
E 326 K laktat
E 327 Ca laktat
E 350 Na malat
E 351 K malat
E 352 Ca malat
Kiseline 3
E 330 limunska kiselina
E 331 Na citrat
E 332 K citrat
E 333 Ca citrat 		Kiseline 4
E 335 Na tartrat
E 336 K tartrat
E 337 Na-K-tartrat
E 338 ortofosforna kiselina (Coca-cola)
Kiseline 5
E 339 Na ortofosfat
E 340 K ortofosfat
E 341 Ca ortofosfat 		Kiseline 6
E 353 matatartarična kiselina
E 354 Ca tartrat
E 450 a Na-K-difosfat
E 450 b Na-K-trifosfat
E 450 c Na-K-polifosfat
Kiseline 7
E 526 Ca hidroksid
E 527 amonijum hidroksid
E 529 Ca oksid
E 540 Ca dofosfat
E 543 Na-Ca-polifosfat
E 544 Ca-polifosfat 		Kiseline 8
E 500 Na karbonat
E 501 K karbonat
E 503 amonijum karbonat
E 504 Mg karbonat
E 524 Na hidroksid
E 525 K hidroksid
Kiseline 9
E 507 hidrohlorna kiselina
E 508 K hlorid
E 509 Ca hlorid
E 510 amonijum hlorid 		Kiseline 10
E 513 sumporna kiselina
E 514 Na sulfat
E 516 Ca sulfat
Kiseline 11
E 574 glukonska kiselina
E 575 glukonski-delta-lakton
E 576 Na glukonat
E 577 K glukonat
E 578 Ca glukonat 		Kiseline 12
E 920 L-cistein
E 921 cistin

 

ZASLADIVAČI, veštački

Služe kao zamena za šećer, ali povećavaju apetit za slatkišima. Ako se previše uzimaju mogu da izazoru proliv.

Zasladivači 1
E 420 sorbitol
E 421 manitol
E 950 acesulfam K
E 951 aspartam 		Zasladivači 2
E 952 ciklamat
E 953 izomalt
E 954 saharin
E 957 taumatin
Zasladivači 3
E 959 neohesperid
E 965 maltit
E 966 laktit
E 967 ksilit 		 

 

SEPARATORI

Supstance koje služe da se čestice soli i bibera ne slepljuju, da se bolje sipa. Predstavljaju okidače alergijskih reakcija sluznice.

Separatori 1
E 530 Mg oksid
E 535 Na heksacijanoferat
E 536 K heksacijanoferat 		Separatori 2
E 901 pčelični vosak
E 902 vosak sveće
E 903 karnauba vosak
E 904 shellac (ljuštura školjke)
E 907 mikro kristali voska
E 910 ester voska

 

SREDSTVA ZA ZGUŠNJAVANJE

Služe za želiranje i vlaženje namirnica. Povezuju sastojke u tečnim namirnicama, kao što su: pudinzi, supe i mlečni proizvodi.

Zgušnjivači 1
E 400 alginična kiselina
E 401 Na alginat
E 402 K alginat 		Zgušnjivači 2
E 403 amonijum alginat
E 404 Ca alginat
E 405 propilen glikol alginat
Zgušnjivači 3
E 406 agar
E 407 karaginan
E 410 logust bean gum 		Zgušnjivači 4
E 412 guar guma
E 413 fragakant
E 414 akacija=bagrem
E 415 ksantan guma
Zgušnjivači 5
E 440 a peklin
E 440 b amidizovani peklin 		Zgušnjivači 6
E 460 celuloza
E 461 metil celuloza
E 463 hidroksipropil celuloza
E 464 hidroksipropil metil celuloza
E 465 metil etil celuloza
E 466 Na karboksimetil celuloza
Zgušnjivači 7
E 1401 skrob tretiran kiselinom
E 1403 izbeljeni skrob
E 1404 oksidovani skrob 		Zgušnjivači 8
E 1410 mono skrob fosfat
E 1411 diskrob fosfat / NMP
E 1412 diskrob fosfat / POC
Zgušnjivači 9
E 1413 fosforizovani diskrob fosfat
E 1414 acetilizovan diskrob fosfat
E 1420 acetat skroba 		Zgušnjivači 10
E 1422 acetilizovan diskrob adipat
E 1440 hidroksipropil skrob
E 1442 hidroksil diskrob fosfat
E 1450 Na-oktantil-sukcinat

E 605 je poznat kao otrov za pacove, a ipak je prepoznat kao dozvoljeni aditiv hrane.